Osnivanje i razvoj VKP (1951-2000)
Veslacki klub "Partizan" osnovan
je 5.jula 1951.godine.Ideja o organizovanju veslanja u okviru tadasnje sportske
organizacije" Partizan" zaceta je 1949-50.
godina. Rodila se u krugu bivsih veslaca VK "Beograd" , VK "Danubius",
VK "Krka" i drugih ucesnika NOR-a , koji su se
nalazili na novoizgradjenom kupalistu CDJA na Adi Ciganliji. Teskoce na koje
je ta ideja naisla (nedostatak elementarnih uslova za rad kluba
nisu je , medjutim , ugasili. Ona nalazi sve vise novih pristalica.
Krajem 1950.- pocetkom 1951. godine , jedna grupa mladjih mornarickih oficira
formira iicijativni odbor za osnivanje veslackog kluba.
Rukovodstvo "Partizan"-a prihvatilo je ovu inicijativu i opruzilo je
popdrsku. Posebno u tom pogledu treba istaci ohrabrenje i
pomoc A.Takaca.
Inicijativni odbor je u pripremi osnivacke skupstine, pre svega nastojao da
okupi sto siri krug clanova , i ranijih veslackih radnika
, spremnih da ponesu breme postavljanja temelja za razvoj kluba.U tome je uspeo.
Na osnivackoj skupstini bilo je preko 120 prisutno.
Klub je poceo da radi bukvalno bez icega; nije imao ni veslacki objekat, a ni
camce. Za pocetak je dobijeno 7 kabina na kupalistu CDJA
, a od difa su pozajmlena dva starija cetveca preklopne gradje , koji su drzani
ispod jedne nadstresnice.
Zbog premestaja, medju njima je veoma agilnih clanova inicijativnog odbora i
prvog upravnog odbora kluba - kao sto je npr. bio slucaj
sa prvim sekretarom kluba A. Stojanovicem i dr, izvrseno je kooptiranje novih
clanova uprave. Ona se definitivno kadrovski
stabilizovala izborom na prvoj redovnoj skupstini kluba 5.12.1951. godine.
Najvazniji clanovi su bili K.Rencelj - predsednik,
C.Konstatinovic i Z.Kruzic - potpredsednici i P.Starcevic
sekretar.
Osnivacka i prva redovna skupstina VKP utvrdili su kao svoje neposredne , ali i
dugorocne zadatke: Izgradnju veslackog hangara na Adi
Ciganliji ; nabavku camaca i njihovo sto adekvatnije odrzavanje i zanavljane kao
bio bitnog materijalnog preduslova za kvalitetni trenanzi
postupak i uspesne sportske nastupe; omasovljenje kluba u granicama realnih
mogucnosti i orjentacija na izgradju vrhunskog sportskog
kvaliteta iz vlastitih juniorskih i seniorskih redova; organizaciju i sprovodjenje
sportsko-vaspitnog i posebno strucnog veslackog rada na sto visem nivou. Ovi
pravci akcije po svojoj sustini bile su direktrise
svakolikog razvoja kluba sve do danas. Neposredni zadaci u svom ostvarivanju ,
tokom vremena , bivali su na sve visem kvalitativnom
nivou , utoliko su bili slozenijii i trazili nove inicijative, ideje i kreativne
napore. Ali, svaka nova etapa naslanjala se na tekovie i
iskustva prethodne , iz nje izrastala i ostajuci kontinuitetu osnovnih
pravaca razvojnih stremljenje, postizala nove sve vise
organizacione i sportske domasaje. Zahvljujuci tome , jedan mali, u pocetku
sasvim anonimni klub, rodjen bukvalno na pustoj obali,
koji od svega i minimalno neophodnog imao samo ogreban entuzijazam svojih
mladih osnivaca - uspeo da se vine do saveznog, evropskog , i svetskog sortskog
vrha i ranomea.
Iako je bio formiran u krilu tada jos vojne organizacije " Parizana" i
najvecim delom se oslanjao na njenu imovinu , VKP nikada
i ni u kom pogledu nije bio deo vojne formacije. Od samog pocetka on je
osnovan kao siroko otvorena drustveno - sportska
organizacija i sa svim obelezjima takve organizacije.Klub je znao dostizati i do
preko 200 clanova (polovinom 60. godina) i uvek je osnov
skuplanja bila ljubav prema veslanju i zelja da se ono ostvari upravo u
Partizanu.U njihovom satavu uvek se nalazio snazan
potencijal novih pregnuca da se krene jos vise, kao i da se nadje dovoljno
vlastitih snaga da se savladaju povremene razbojne krize.
U toj cinjenici verovatno treba traziti objasnjenje sto je ukupan organizacioni
i strucni rad u klubu, u celini gledano , bio u stalno uzlanoj liniji. Njega su
noslili upravni organi koji su dobijali ne samo
skupstinsko poverenje clanstva, vec su uvek mogli osloniti i na aktivnu podrsku
svih ne malo visohostrucnih clanova VKP. K.Rencelj je
ostao na funkciji predsednika do 1954.godine. Posle njega na funkciji predsednika
kluba slede: SR.Krmpotic do 1960 ; dr.V.Gozze-Gucetic do 1964. ; A.Omerdic do
1960 ; V. Miladinovic do 1974; B.Veljkovic do 1982;
D.Djunic do 1992 i B.Veljkovic od 1992.
Preuzeto iz monografije VKP Aleksandra Krajacevica i Joze Ropreta